U jednom od svojih mnogobrojnih i zabavnih eksperimenata, Dan Ariely, profesor psihologije i bihevioralne ekonomije na MIT-u, podelio je svoje studente u dve grupe :
- prva grupa studenata je mogla da sama odredi kada će predati tri rada koja su bila obavezna u prvom semestru
- druga grupa studenata je dobila ravnomerno raspoređene rokove (deadline) za predaju istih tih radova
Međutim, reč "u proseku" je ovde bitna. Kada je Dan proučio zašto su rezultati gori, došlo se do interesantnog zaključka: u okviru prve grupe studenata koji su sami sebi zadavali rokove, uočene su dve podgrupe:
- podgrupa A, koja je praktično sve radove predala pri samom kraju semestra, radeći verovatno sve na brzinu
- podgrupa B, koja je ravnomerno rasporedila svoje zadatke, već prema svojim obavezama
Kada su se uporedili rezultati u ove dve podgrupe, pokazalo se da podgrupa A ima izuzetno loše rezultate, dok je podgrupa B imala izuzetno dobre rezultate, čak bolje od druge grupe kojoj su bili spolja nametnuti rokovi.
Zaključak koji je svakako očigledan i koji može da vam koristi ne samo u učenju engleskog, ili nekog drugog jezika, ili predmeta, već i u životu i na poslu, je već poznata stvar: redovno i ravnomerno raspoređeno izvršavanje obaveza i zadataka uvek daje bolje i dugoročnije rezultate!
Reći ćete možda da to nije ništa novo, ali redovno potvrđivanje dobre prakse kroz tuđa iskustva ili ovako zanimljive eksperimente mene uvek motiviše. A vas ?
No comments:
Post a Comment