- pozitivne (uživam u tome i osećam se opušteno) - 27 od 132, što je 20.5% (a ne 19% kao na slici)
- negativne (neprijatno mi je, više grešim nego inače, blokiram se) -99/132 je 75%
- neutralne = zavisi - 6/132 je 4.5%
Iako ova anketa nije sprovedena pod idealnim uslovima, sasvim realno opisuje osećanja, posebno početnika koji uče jezik. Da bi shvatili zašto je to tako, setite se svojih prvih pokušaja učenja engleskog.
Evo, ispričaću vam svoje iskustvo na ovu temu: Iako sam učila engleski u vrtiću od treće godine i slušala filmove i pesme na engleskom od malena, nikada neću zaboraviti petog razreda osnovne škole, kada smo dobili prve knjige sa pisanim tekstom na engleskom. Ono što mi je ostalo urezano u pamet je momenat kada nas je profesorka odmah, prvi čas, počela da proziva da čitamo naglas.
Bilo, ne ponovilo se!
Mislim da smo već posle prvih pet minuta svi bili istraumirani od "engleskog". Nekoliko nas je znalo da se "the" čita "d", i to je bio vrhunac naše mudrosti, sve ostalo je bilo vrlo maglovito i neprijatno. Povrh svega, konstantno nam je bilo zabranjivano da pišemo izgovor reči iznad teksta (?!?) ili u sveskama. Da nije bilo pesama i filmova i nekoliko izuzetnih profesora koje sam kasnije imala sreće da upoznam i da im budem đak, ovog bloga sada ne bi bilo!
Kakva su bila vaša iskustva ?
Ako ste čitali prošli tekst na temu pamćenja, biće vam jasno da se upravo mesto u mozgu gde se zabeleže prva pamćenja, pri sledećim ponavljanjima i novim učenjima, samo produbljuje, a da memorisanje činjenica uključuje i mnogobrojne druge podatke, kao što su emocije i percepcija (prostor, mirisi i slično)
Da li onda možete da zamislite zašto nelagodnost prilikom učenja jezika od samog starta, može da izazove nerazumne osećaje "neprijatnosti" (19%), "blokade" (27%) puno puno kasnije, kada treba pričati jezik ?
Da li je logično da se neko, ko je od starta učio jezik uz uživanje i samo pozitivne emocije, jednostavno oseća opušteno (7%) ili uživa dok priča engleski pred drugima (12%) ?
Razlog negativnih emocija prilikom učenja ne mora samo da bude situacija u kojoj ne znate šta da kažete, a to se očekuje od vas. Puno češće je razlog tzv. "peer pressure" - pritisak ili stres od drugih pripadnika iste grupe (teško mi je da prevedem "peer" jednom rečju. Ako ste đak, drugi đaci su vaši "peers" (stara reč "parnjak" , onaj koji ima isto godina kao i vi), ali ako ste na poslu, vaše kolege su "peers", n.p. ako ste lekar, drugi lekari su vaši "peers", i slično). Znači, znate šta da kažete, odlično ste se pripremili, i opet blokada. Zašto ? Iz jednostavnog razloga što mogućnost da pogrešimo, zbunimo se i budemo "odbačeni" od okoline dovodi do ankcioznosti=nervoze i stresa.
Poslednja istraživanja kako mozak funkcioniše u momentima stresa praktično se uvek svodi na metaforu o liftu, kojom je Priscilla E. Vail opisala kako naš mozak reaguje na stres (možete ponovo pročitati Učenje i emocije, prvi deo, pri kraju teksta ).
Slično Priscili, Džon Medina, autor knjige "Pravila mozga" (Brain Rules), objašnjava isti fenomen time što se u stresnim situacijama prebacujemo na "lizard brain" (naš "gušterski deo mozga"), koji nam je od davne prošlosti do danas brzinom svoje reakcije omogućavao samo tri stvari:
- da se borimo (fight)
- da se "zamrznemo" tj. blokiramo (freeze)
- da pobegnemo (flee)
Sada kada znate zašto i kako stres negativno utiče na učenje i reprodukciju jezika, vreme je da se okrenemo pozitivnim emocijama i efikasnim načinima koji mogu da ubrzaju proces savladavanja jezika. Zbog toga bih želela da vas pitam na koji način učite jezik i da li ste razmišljali da li različiti ljudi imaju različite stilove učenja ? Da li vas je neko ikad učio kako da učite ?
No comments:
Post a Comment